De­mo­krat­ski raz­voj u Cr­noj Go­ri bla­go se po­bolj­šao u pro­šloj go­di­ni, ali su ko­rup­ci­ja, po­lo­žaj ne­za­vi­snih me­di­ja, ne­za­vi­snost sud­stva i iz­bor­ni pro­ces i da­lje vr­lo iz­ra­že­ni pro­ble­mi u cr­no­gor­skom dru­štvu, oci­je­nje­no je u ovo­go­di­šnjem iz­vje­šta­ju me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je Fri­dom ha­us „Na­ci­je u tran­zi­ci­ji 2017 – La­žna obe­ća­nja po­pu­li­zma“. Je­di­ni na­pre­dak ostva­ren je na po­lju bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je, što se od­ra­zi­lo na rast in­dek­sa de­mo­kra­ti­je u Cr­noj Go­ri za 0,04 u od­no­su na la­ni, a ko­ji sa­da iz­no­si 3,89 (na ska­li od je­dan do se­dam, gdje je­dan pred­sta­vlja naj­vi­ši, a se­dam naj­ni­ži ste­pen de­mo­krat­skog pro­ce­sa).
Pre­ma ju­če ob­ja­vlje­nom iz­vje­šta­ju, Cr­na Go­ra i da­lje ima sta­tus po­lu­kon­so­li­do­va­na de­mo­kra­ti­ja.
Sta­nje na po­lju ko­rup­ci­je oci­je­nje­no je sa 4,75 (u od­no­su na pro­šlo­go­di­šnji skor ko­ji je iz­no­sio pet). Iz­bor­ni pro­ces ima skor 3,5, ci­vil­no dru­štvo 2,75, dok je na­ci­o­nal­no de­mo­krat­sko upra­vlja­nje oci­je­nje­no sa 4,25. Lo­kal­ne upra­ve do­bi­le su ocje­nu 3,5, dok je ne­za­vi­snost sud­stva oci­je­nje­na sa če­ti­ri.
Ne­za­vi­sni me­di­ji za­dr­ža­li su se na ocje­ni 4,5, a to sta­nje je ka­rak­te­ri­stič­no za već tre­ći iz­vje­štaj za­re­dom, na­kon pa­da na po­lju me­dij­skih slo­bo­da ko­ji se bi­lje­ži od 2015.
– U Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji, ze­mlja­ma ko­je su naj­da­lje oti­šle u pro­ce­su pri­stu­pa­nja Evrop­skoj uni­ji, pro­ble­ma­tič­ni iz­bo­ri 2016. go­di­ne u pr­vi plan su sta­vi­li do­ma­ću ne­sta­bil­nost i uka­za­li na po­vr­šno ra­zu­mi­je­va­nje iz­bor­ne de­mo­kra­ti­je. Iz­bor­ni dan u Cr­noj Go­ri obi­lje­ži­lo je ga­še­nje mo­bil­nih me­sin­džer apli­ka­ci­ja i op­tu­žbe vla­sti da su srp­ski na­ci­o­na­li­sti po­ku­ša­li da iz­ve­du dr­žav­ni udar – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju Fri­dom ha­u­sa.
Da­lje se kon­sta­tu­je da tu­ži­la­štvo od fe­bru­a­ra 2017. go­di­ne tra­ži hap­še­nje dva opo­zi­ci­o­na li­de­ra.
– Du­go­go­di­šnji pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić na­pu­stio je funk­ci­ju po­sli­je iz­bo­ra, ali pri­ča o nje­go­vom po­vrat­ku po­če­la je od­mah na­kon što je pod­nio ostav­ku. Ta­ko krat­ko­traj­na „pen­zi­ja“ po­no­vi­la bi nje­go­ve dvi­je pret­hod­ne pa­u­ze od po­li­ti­ke 2006. i 2010. go­di­ni – pi­še u iz­vje­šta­ju.
Ame­rič­ka or­ga­ni­za­ci­ja kon­sta­to­va­la je pad u svim ocje­na­ma de­mo­kra­ti­je u 18 od 29 ana­li­zi­ra­nih ze­ma­lja. To je dru­gi naj­ve­ći pad u isto­ri­ji is­tra­ži­va­nja, sko­ro jed­nak onom ko­ji se de­sio na­kon glo­bal­ne fi­nan­sij­ske kri­ze 2008. go­di­ne.
– Pr­vi put od 1995. go­di­ne ima vi­še kon­so­li­do­va­nih auto­ri­tar­nih re­ži­ma ne­go kon­so­li­do­va­nih de­mo­kra­ti­ja –uka­za­no je u iz­vje­šta­ju.
Cr­na Go­ra je ozna­če­na kao dje­li­mič­no slo­bod­na ze­mlja, sa dje­li­mič­no slo­bod­nim sta­tu­som štam­pe.
A.O.


Iza Hr­vat­ske i Sr­bi­je

Od dr­ža­va re­gi­o­na, od Cr­ne Go­re su bo­lje ran­gi­ra­ne Hr­vat­ska i Sr­bi­ja. In­deks de­mo­kra­ti­je u Hr­vat­skoj iz­no­si 3,71, a u Sr­bi­ji 3,82. Pro­ces de­mo­krat­skog raz­vo­ja u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni oci­je­njen je sko­rom 4,54, a u Ma­ke­do­ni­ji 4,43. In­deks de­mo­kra­ti­je u Al­ba­ni­ji iz­no­si 4,14.